Burnout u HR-u: Kako zaštititi sebe dok brineš o drugima
Rad u oblasti ljudskih resursa nosi sa sobom ogromnu odgovornost – brinemo o ljudima, njihovim potrebama, razvoju i dobrobiti. No, šta se dešava kada mi sami postanemo iscrpljeni, kada ne uspevamo da povučemo granicu između podrške drugima i brige o sebi? Burnout u HR-u nije samo mogućnost već je realnost za mnoge stručnjake u ovoj oblasti.
Šta je burnout?
Burnout, ili sindrom sagorevanja, predstavlja stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti koje je uzrokovano dugotrajnim i prekomernim stresom na radnom mestu. Ovo stanje se razvija postepeno, manifestujući se kroz osećaj preplavljenosti, gubitak motivacije i smanjenu efikasnost u radu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikuje burnout kao profesionalni fenomen, definišući ga kao “sindrom koji proizlazi iz hroničnog radnog stresa kojim nije uspešno upravljano”, sa simptomima poput iscrpljenosti, mentalne distance od posla i smanjene profesionalne efikasnosti.
Zašto dolazi do burnouta kod HR profesionalaca?
Profesionalci u oblasti ljudskih resursa (HR) suočavaju se sa specifičnim izazovima koji ih čine podložnijim burnoutu:
- Emocionalni teret: HR stručnjaci često posreduju u konfliktima, pružaju podršku zaposlenima u kriznim situacijama i donose teške odluke koje utiču na živote drugih. Ova konstantna emocionalna angažovanost može dovesti do iscrpljenosti.
- Visoka očekivanja i odgovornost: Od HR profesionalaca se očekuje da balansiraju potrebe zaposlenih i kulturu sa ciljevima organizacije i biznisa, što može stvoriti pritisak i osećaj preopterećenosti.
- Prekomerni radni zahtevi: Prema istraživanju iz 2024. godine, 95% HR lidera smatra da je rad u HR-u preplavljujući zbog prekomernog obima posla i stresa, dok 81% njih oseća simptome burnouta.
- Nedostatak podrške: Često se dešava da HR timovi nemaju adekvatnu podršku unutar organizacije, što može dovesti do osećaja izolovanosti i dodatnog stresa.
Ovi faktori, kombinovani sa ličnim osobinama kao što su perfekcionizam i izražen osećaj odgovornosti, mogu značajno povećati rizik od razvoja burnouta kod HR profesionalaca.
Statistički podaci o burnoutu u HR-u
Nedavna istraživanja ukazuju na alarmantne stope burnouta među HR stručnjacima:
- 98% HR profesionalaca izjavilo je da su doživeli simptome burnouta kao rezultat transformacija na radnom mestu
- 46% HR lidera pripisuje između 20% i 50% godišnjeg fluktuirisanja zaposlenih burnoutu, dok oko 10% njih procenjuje da burnout doprinosi sa preko 50% godišnjeg odliva radne snage.
Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu za prepoznavanjem, prevencijom i upravljanjem burnoutom unutar HR sektora, kako bi se očuvalo zdravlje i efikasnost onih koji brinu o najvažnijem resursu svake organizacije – njenim ljudima.
Razumevanje prirode burnouta i specifičnih izazova sa kojima se suočavaju HR profesionalci ključno je za implementaciju efikasnih strategija prevencije i intervencije, čime se obezbeđuje dugoročna dobrobit i uspeh kako pojedinaca, tako i organizacija u celini.
Simptomi burnouta u HR profesiji
Burnout se ne dešava preko noći – on se razvija postepeno. Neki od najčešćih znakova uključuju:
- Emocionalnu iscrpljenost – osećaj umora koji ne prolazi ni nakon odmora
- Cinizam i distanciranje – gubitak motivacije i smanjen osećaj povezanosti sa kolegama
- Smanjena efikasnost – poteškoće u donošenju odluka i obavljanju svakodnevnih zadataka
- Fizičke tegobe – glavobolje, problemi sa snom, povišen nivo stresa
- Osećaj preplavljenosti i gubitka kontrole – stalni osećaj da je posao „previše“ i da nema kraja
Kako se zaštititi i sačuvati svoju energiju?
1. Postavljanje jasnih granica
Granice su ključne kako bismo očuvali sopstvenu dobrobit. Naučiti reći „ne“ i delegirati zadatke je podjednako važno kao i biti dostupan za podršku drugima.
2. Praktikovanje emocionalne higijene
Baš kao što vodimo računa o fizičkom zdravlju, potrebno je brinuti i o svom emocionalnom zdravlju. To uključuje:
- Redovne pauze tokom dana
- Razgovor sa mentorom ili kolegom o izazovima na poslu
- Dnevnik refleksije ili vođenje beležaka o sopstvenim emocijama
3. Samorefleksija i rad na sebi
Razumevanje sopstvenih emocionalnih reakcija i okidača može pomoći u prevenciji burnouta. Psihoterapija, koučing ili mindfulness tehnike mogu biti moćni alati u ovom procesu.
4. Podrška od kolega i zajednice
HR stručnjaci često rade izolovano, ali je povezivanje sa kolegama od presudnog značaja. Razmena iskustava i podrška od strane drugih HR profesionalaca može smanjiti osećaj usamljenosti u izazovima s kojima se susrećemo.
5. Balans između posla i privatnog života
HR profesija može biti nepredvidiva, ali je važno pronaći vreme za hobije, porodicu i aktivnosti koje pune energiju. Postavljanje jasnog razdvajanja između poslovnog i privatnog vremena doprinosi dugoročnoj otpornosti.
6. Rad na jačanju unutrašnjih resursa
Unutrašnja snaga dolazi iz kontinuiranog ličnog razvoja. Ulaganje u svoje znanje, razvoj veština i postavljanje realnih ciljeva može pomoći da se osećamo ispunjeno i zadovoljno svojim radom.
Zaključak
Kao HR profesionalci, mi smo često oslonac drugima – ali ne smemo zaboraviti da smo i mi ljudi sa sopstvenim potrebama. Razumevanje sebe i rad na sebi nisu luksuz, već neophodnost za dugoročno uspešan i zdrav profesionalni život. Primenom strategija za prevenciju burnouta, ne samo da ćemo sačuvati sopstvenu dobrobit, već ćemo biti još bolji u podršci drugima. Jer samo kada smo mi dobro, možemo pomoći drugima da budu dobro.